Bio je neobično lep dan za kraj oktobra. Ljuba Tadić je zato odlučio da se u društvu dobrog i starog prijatelja Slavoljuba-Slave Đukića prošeta Tašmajdanom i malim Tašmajdanom na putu od Madere do kuće. Bio je stari “maderaš”. Retki su bili dani kad nije navraćao u poznatu beogradsku kafanu na kafu i druženje s prijateljima.
Tako je bilo i tog 28. Oktobra 2005. Tri nedelje pre toga se vratio u Beograd s Tare, gde je proveo dva meseca na rehabuilitaciji posle amputacije prstiju na nogama. Dugo se mučio s dijabetesom. Iako su mu dani bili sve teži, nije klonuo duhom, već je pravio planove da se što pre vrati na pozorišnu scenu Ateljea 212 na koju je poslednji put izašao u maju u predstavi “Kralj Lir”. Dobro se opravljao uz veliki trud supruge Snežane Nikšić.
Šta se dogodilo tog beogradskog popodneva ispričao mi je Slava...